Pasé composé sastoji se od dva dijela, sadašnjeg vremena pomoćnog ili pomoćnog glagola (bilo avoir ili être) i participa prošlosti. U većini slučajeva korišteni je pomoćni glagol avoir. … Mnogi neprelazni glagoli, to jest glagoli nakon kojih nema izravni objekt, uzimaju être u passé composé.
Ide li être uz avoir?
Koji god da je glagol, pomoćni je konzistentan za sve složene konjugacije: glagoli avoir uvijek uzimaju avoir kao pomoćni glagol za sva složena vremena i raspoloženja, dok être glagoli uvijek uzimaju êtreMeđutim, postoji nekoliko glagola koji mogu biti pomoćni, ovisno o tome kako se koriste: saznajte više.
Kako napraviti passé composé s avoir i être?
Za konjugaciju passé composé koristimo sadašnje vrijeme od avoir ili être kao pomoćni glagol, nakon čega slijedi glagolski prilog (participe passé) glavnog glagola U negativnim rečenicama, glagolski prilog prošli dolazi iza drugog dijela negacije (pas). Primjer: J'ai rigolé.
Je li Passe an être ili avoir?
Većina glagola koristi avoir ili être kao pomoćni glagol u Passé composé (ili drugom složenom vremenu), ali prolaznik koristi oboje, ovisno o svojoj gramatičkoj upotrebi i o čemu se radi znači u rečenici.
Koja je razlika između avoir i être u passé composé?
Avoir (imati) i être (biti) oba su pomoćni glagoli koji se koriste u savršenom vremenu u francuskom. Većina riječi uzima avoir u passé composéu, na pr. ' Igrao sam' postaje j'ai joué. Svi povratni glagoli u francuskom uzimaju être - to su glagoli koje činiš sebi (npr. je me suis habillé).